У Удружењу књижевника Србије, 1. априла је одржано представљање избора из књижевности угледног српског пјесника из дурмиторског краја Наода Б. Вуковића. На трибини су говорили Братислав Р. Милановић, уредник трибине Видак М. Масловарић, Мајо Даниловић и аутор.

“Међу емотивним појавама поезије Наода Вуковића треба свакако запазити ону која се односи на руско-црногорске односе и оно што се потоњих деценија дешавало на простору Србије и Црне Горе. Отуда и наслов збирке “Исток-Восток, мени исто”, рекао је Видак М. Масловарић.

Говорећи о Вуковићевом пјесништву, Братислав Р. Милановић је закључио: “Наодов лирски субјект за надмену самопромоцију има само један одговор: “иш, бре, ко вас шљивоше.” У овој тематској цјелини, највећој у књизи, Наод Вуковић се изругује полтронима, грамзивима, аутошовинистима, кукавицама, кривотворитељима историје и националног идентитета, разбраћи и подрепашима, вјероломцима и конвертитима свих врста. Готово да нема негативне појаве коју Наод Вуковић није осмотрио са свих страна и којој није пронашао мјесто које јој по његовом наођењу припада.”

На крају промоције, своје стихове је говорио аутор, Наод Б. Вуковић.

Представљање књиге увеличали су бројни Дурмиторци, културни радници, представници Удружења књижевника Србије и Савеза Срба из Црне Горе.

• Наод Вуковић је рођен 1932. године у селу Меруља код Жабљака. Основну (четвороразредну) школу завршио је у Новаковићима, нижу гимназију у Пљевљима и Никшићу, Средњу техничку школу у Титограду (Подгорица), Вишу педагошку школу у Крагујевцу и Економски факултет у Титограду (Подгорица). Већи дио радног вијека провео је као просвјетни радник, а посљедњих петнаестак година радио је у привредним организацијама.
• Објавио је више радова из просвјетне струке. Објављивао је и хумореске у разним листовима и часописима. Аутор је збирки поезије – “Вријеме земно”, “Кроз године прошле многе”, “Док вјетрови ковитлају”, “Исток Восток мени исто”. Вуковић пише и прозу. Објавио је романе: “Малиша”, “Кошмар”, “Тамо гдје богови сањају”; као и збирку приповједака “Трепети прошлости”.